Plašiš se da dođeš na prvi čas Aerial yoge?

5 najčešćih zabluda o Aerial yoga praksi koje danas razbijamo

Često mi se dešava da mi devojke koje dolaze na prvi čas kažu da me već dugo prate na Instagramu. Dopada im se kako sve deluje: atmosfera, energija i način na koji radim. Ipak, do sada se nisu usuđivale da dođu, jer im nije bilo jasno da li je ova praksa nešto za njih. Kada ih pitam šta je presudilo da se danas ipak pojave, gotovo uvek dobijem isti odgovor: “Pravim velike promene u svom životu”. Zatim dodaju i da su odlučile da urade jednu od „najstrašnijih“ stvari sa svoje liste kada je u pitanju vežbanje i da makar na trenutak izađu iz zone komfora. Na pitanje šta je to što im je to toliko strašno, ispred mene se uvek pojavi čitava lista razloga.

Zato sam ovde odlučila da podelim pet najčešćih zabluda o Aerial yoga praksi. Ne da bih te uverila u bilo šta, već da otvorimo prostor za radoznalost i lično iskustvo. Možda ne treba da čekaš da započneš velike životne promene. Možda je za početak dovoljno da promeniš jedno poslepodne.

Važno je razumeti da Aerial yoga nije nešto što se može realno proceniti spolja. Ona se ne gleda, ona se oseća kroz praksu. Tek kada je doživiš lično, možeš zaista da znaš kako utiče na tvoje telo i kako se osećaš tokom prakse. To prvo iskustvo se vrlo često završi osmehom i jednom jednostavnom, iskrenom rečenicom:
„Wooow, što je ovo dobro.“

I jeste. Zapravo je fenomenalno.

Zabluda broj 1

„Treba mi već izgrađena snaga i fleksibilnost“

Ovo je jedna od najčešćih pretpostavki zbog kojih žene odlažu dolazak na prvi čas. Zato mi je važno da naglasim da u Aerial jogi, kao i u svim drugim aktivnostima, postoje početne – beginner grupe u kojima telo postepeno gradi snagu i fleksibilnost, bez pritiska i bez potrebe da se bilo šta dokazuje. Na prvom času se ne ulazi u zahtevne viseće položaje ili akrobacije. U uvodnom periodu fokus je gotovo uvek na pravilnoj tehnici izvođenja, kako bi se polaznice osećale sigurnije, razumele osnove rada u svili i mogle lakše da napreduju.

Kada posmatram ovu početnu fazu, sve češće zaključujem da najveći izazov nije samo fizička spremnost, već i spremnost uma da se otvori za novo iskustvo. Nešto što je nepoznato često izgleda nesavladivo. Um tada prirodno traži razloge za odlaganje, dok telo kada mu damo priliku vrlo brzo pokaže da je sposobnije i prilagodljivije nego što pretpostavljamo. Rad u svili omogućava telu da pronađe siguran oslonac čak i bez čvrste podloge ispod sebe. Ta specifična podrška otvara potpuno drugačiji odnos prema snazi, kontroli i poverenju u sopstveni pokret. Zanimljivo je to što osećaj oslonca u nečemu što je mekano i lepršavo često donosi novu vrstu stabilnosti, onu koja ne dolazi spolja, već iznutra. A upravo taj unutrašnji oslonac je ono što nam često nedostaje u svakodnevnom životu.

Važno je znati i da Aerial joga ne utiče samo na fizički deo našeg bića. Promene se dešavaju i iznutra, u percepciji sebe, u načinu na koji dišemo, u kvalitetu prisutnosti koju unosimo u pokret i svakodnevne situacije. Zato prvi čas nije test sposobnosti, već prvi korak ka upoznavanju sopstvenog tela na jedan potpuno novi način.

Zabluda broj 2

„Svi već imaju iskustva i smejaće mi se jer ću biti najgora“

Napomenula bi da iako možda na prvu izgleda da jeste ali ovo nije strah od Aerial yoge. Ovo je strah od viđenosti. Strah da ćemo biti primećene baš onda kada se ne osećamo sigurno. Kada ne znamo. Kada mislimo da smo najslabija karika u prostoriji. Vrlo često žene koje dolaze na prvi čas nose u sebi ideju da su „iza svih“, da svi ostali već znaju šta rade i da će njihova nesigurnost biti očigledna. A istina je gotovo uvek suprotna. Na času nas niko ne gleda onako kako mi zamišljamo jer je većina žena duboko u svojim procesima, u sopstvenoj borbi sa strahom, nesigurnošću i mislima koje im prolaze kroz glavu.

Na početku bilo koje nove prakse postoji trenutak u kojem ne znamo šta radimo. U kojem se osećamo nespretno, izloženo i ranjivo. Važno je naglasiti da to nije slabost, to je početak. Svi smo kroz to prošli. I ja sam kroz to prošla. Pre više od sedam godina, sa istim mislima, istim grčem u stomaku i istim pitanjem: Šta ako nisam dovoljno dobra?

Zato danas znam da nije problem u tome što ne znaš. Problem je u tome što često ne dozvoljavamo sebi da učimo, jer učenje zahteva hrabrost da budeš početnik, da pogrešiš, da budeš viđena takva kakva jesi, bez ulepšavanja. Magija je da upravo tu, u tom prostoru gde prestaneš da se porediš i kreneš da osluškuješ sebe, rađa se ono zbog čega žene ostaju: olakšanje, povezanost, jasan osećaj da nisi sama i duboka podržanost od zajednice.

Zabluda broj 3

„Svila neće izdržati moju težinu“

Ova zabluda često govori mnogo više o slici koju nosimo o sebi nego o realnim mogućnostima same svile. Mnoge žene unapred pretpostavljaju da su „teže“, „previše“ ili da bi mogle da opterete svilu, iako je to u potpunoj suprotnosti sa činjenicama. Ako do sada nisi imala iskustvo sa Aerial jogom, potpuno je razumljivo da ne znaš koliko je svila izdržljiva, zato je važno pojasniti osnovu.

Svila za Aerial jogu je profesionalna oprema koja prolazi kroz stroga testiranja. Najčešće je izrađena od najlona visoke gustine, sa statičkim kapacitetom koji prelazi 120 kilograma opterećenja. U praksi, kada se uračunaju čvorovi, dinamika pokreta i duplo preklapanje svile, realna nosivost je još veća. Zbog toga na radionicama bez problema dve ili tri osobe mogu biti oslonjene na istu svilu, a ona ih i dalje drži stabilno i bezbedno. Ipak, važnije od brojke jeste psihološka poruka koju telo dobija u trenutku kada oseti da je podržano: da nije problem, da nije „previše“, da ne mora da se smanjuje da bi pripadalo. To je trenutak u kojem se ruši jedna duboko ukorenjena pretpostavka o sebi.

Zato želim jasno da naglasim da kilaža nije prepreka za Aerial jogu. Ona je često samo mentalno mesto na kojem smo navikle da odustanemo pre nego što pokušamo. Aerial joga nas uči da se odnos prema telu ne gradi na ograničenjima, već na poverenju. Ne traži od nas da telo bude manje, lakše ili savršenije. Praksa je tu da prihvati telo takvo kakvo jeste i da mu pruži prostor da se razvija u okviru svojih mogućnosti, uz osećaj sigurnosti i podrške.

Zabluda broj 4

„Aerial yoga je samo za mlade i potpuno vitalne devojke“

Ova zabluda najčešće nastaje iz slike koju viđamo na društvenim mrežama. Akrobatike, zahtevni položaji i tela u vazduhu lako stvore utisak da je Aerial joga namenjena samo mladima, snažnima i potpuno spremnima. Iako su takve fotografije vizuelno privlačne, one često iza sebe ostave distancu i bude osećaj da to „nije za nas“ ili da nismo dovoljno spremne da se upustimo u takvu praksu. Aerial joga, međutim, nije praksa koja se svodi na akrobatiku. Ona je mnogo šira i raznovrsnija. Može biti nežna, lagana i izuzetno negujuća. Može se raditi restorativno, kroz yin pristup, ali i kroz vinyasu, fitness, pilates ili plesne sekvence. Bez obzira na stil, suština ostaje ista: praksa se uvek prilagođava telu koje je tog dana prisutno bez obzira na godine, kondiciju, mobilnost ili prethodno iskustvo.

Upravo ta prilagodljivost menja način na koji doživljavamo svoje telo. Kada telo ne guramo nego slušamo, ono počinje da se smiruje. Dah se produbljuje, pokret omekšava, a pažnja se prirodno spušta iz glave u telo. To je trenutak kada mnoge žene prvi put jasno osete rasterećenje koje nisu ni znale da nose. Rad u svili omogućava kičmi da se izduži bez pritiska, bez napora i bez forsiranja. Taj osećaj nošenosti i podržanosti često donese spontano olakšanje, ne zato što je praksa terapija, već zato što je telo prvi put dobilo prostor da se opusti i bude bezbedno u pokretu.

Zato želim jasno da naglasim: Aerial joga nije praksa rezervisana samo za mlade, snažne i savršeno vitalne žene. Ona je dostupna i prilagodljiva svakom telu koje joj priđe sa radoznalošću. Praksa ne traži idealnu formu, već stvara prostor u kojem telo, takvo kakvo jeste, može da se oseti podržano, slobodnije i lakše.

Zabluda broj 5

„Aerial yoga je opasna jer neću imati dovoljno kontrole“

Ideja vežbanja u svili kod mnogih žena probudi strah da neće imati dovoljno kontrole nad sopstvenim telom i pokretom. Taj strah je potpuno razumljiv jer svila nije čvrsta podloga i uvodi nas u iskustvo koje je drugačije od onoga na šta smo navikle. Međutim, osećaj gubitka kontrole zapravo je jedan od najčešćih mitova o Aerial jogi. Učenje Aerial joge ne podrazumeva nagle korake niti prepuštanje bez oslonca. Proces je postepen, smiren i jasno vođen. Svaki pokret ima svoju namenu, a svaki položaj svoju pripremu. Telo se nikada ne izlaže nečemu za šta u tom trenutku nije spremno i upravo zato je početna faza temeljna i fokusirana na tehniku, sigurnost i razumevanje kako svila funkcioniše kao podrška.

Čak i u grupnim časovima pristup je duboko individualan. Svako telo ima svoj tempo, svoje mogućnosti i način na koji se kreće kroz praksu. Kontrola se kroz Aerial jogu ne gubi – ona se stvara. Gradi se postepeno, zajedno sa poverenjem u sebe, u stabilnost svile i u sopstveni pokret koji iz časa u čas postaje sigurniji. A onda, u okviru koji je bezbedan i jasan, prirodno se pojavi i dopuštanje. Ne kao gubitak kontrole, već kao razumevanje koliko često u svakodnevnom životu držimo stvari previše stegnuto, čak i onda kada nema potrebe.

Kroz Aerial jogu učimo razliku između stabilnosti i napetosti, između sigurnosti i grčevitog držanja. I upravo u toj razlici nastaje olakšanje. Ne zato što smo se „pustile“ u nepoznato, već zato što smo osetile da je bezbedno da popustimo, da se oslonimo, da udahnemo dublje i dozvolimo telu da se kreće slobodnije.

Zaključak:

Kada sve ovo sagledamo, postaje jasno da zablude o Aerial yogi često ne govore mnogo o samoj praksi, već o tome kako posmatramo sebe kada se suočimo sa nečim novim. Strahovi, neizvesnost i potreba da unapred budemo „spremne“ samo su prirodni mehanizmi kojima um pokušava da nas zaštiti, ali upravo u tim trenucima, Aerial yoga nudi sasvim drugačije iskustvo.

Aerial yoga nije praksa rezervisana za „odabrane“, savršeno spremne ili potpuno neustrašive žene. Ona je prostor u kojem svako telo bez obzira na iskustvo, godine, kondiciju ili početne sumnje može da nauči da se kreće sa više sigurnosti, lakoće i prisutnosti. Sve zablude koje najčešće čujemo samo su odraz načina na koji posmatramo sebe, a ne realnosti koju ova praksa zaista nudi. Kada im damo priliku da se razbiju, otvaramo prostor za novo iskustvo: iskustvo podrške, stabilnosti iznutra i poverenja u sopstveni pokret jer ne radi se o tome šta možemo da izvedemo u ovom trenutku, već o tome kako se, korak po korak, susrećemo sa sobom iznutra: mekše, svesnije i sa većim osećajem sigurnosti u sopstveno telo.

Ako osećaš radoznalost prema Aerial yoga praksi, možda je upravo ta radoznalost sasvim dovoljan razlog za prvi korak.
Ako želiš da svom telu pružiš iskustvo koje je nežno, podržavajuće i drugačije, pozivam te da mi se pridružiš na času i osetiš kako Aerial yoga deluje kada se iskusi iznutra, a ne samo posmatra.

Radujem se susretu i zajedničkom pokretu. <3